Kada započeti partnersku psihoterapiju: Znaci koji ukazuju da je vreme za stručnu pomoć
May 25, 2022
April 1, 2022
.png)
Često, kada govorimo o empatiji, mislimo pre svega na razumevanje i podršku upućenu drugim ljudima. Obzirom da se nalazimo u kontekstu globalne epidemije, svedoci smo brojnih promena u gotovo svim aspektima naših života, koji utiču da se osćamo preplavljeno, uplašeno, nesigurno… Stoga, postavlja se važno pitanje - Da li u u vreme epidemioloških, vanrednih uslova života uopšte možemo i na koji način razvijati empatiju? Ovo pitanje javlja se kao posledica raznih otežavajućih okolnosti, koje prate naše funkcionisanje u epidemiološkim uslovima, poput ograničenih kontakta, održavanja distance pri susretima, nemogućnosti da vidimo lice drugih ljudi, njihove facijalne eskpresije… O poslednjem spomenutom segmentu - nemogućnosti da vidimo lice drugih ljudi, posebno ću govoriti, kako je percepcija facijalne ekspresije drugih ljudi, važan segment koji oblikuje kreiranje autentičnog empatskog odgovora.
Da li u u vreme epidemioloških, vanrednih uslova života uopšte možemo i na koji način razvijati empatiju?
Nekim ljudima u kontinurianim uslovima epidemije potrebna je psihološka pomoć i podrška, kako bi mogli da se povežu sa drugim ljudima, da budu empatičniji, da saosećaju, da prepoznaju osećanja drugih i da na njih adekvatno odgovaraju. U tom smislu, brojna istraživanja govore u prilog tome da psihoterapija može pomoći u razvoju empatije kod klijenata. U okviru našeg online psihološkog savetovalištva, kao jedan od ciljeva psihoterapijskog rada, svakako može biti razvoj empatije, koji će klijentima doprineti razvoju i održanju mentalnog blagostanja. Neki od ciljeva psihološkog savetovanja mogu biti upravo usmereni ka razvoju specifičnih empatskih veština, kao što su recimo sposobnost da se adekvatnije prepozna oseća druge osobe, te da se i u skladu sa tim osobi pruži adekvatan odgovor (emocija).
U daljem tekstu, osvrnućemo se na smernice psihologa i psihoterapeuta, o načinima i strategijama kako razvijati empatiju u kontekstu epidemije COVID-19.
Pre svega, radi potrebe za boljim razumevanjem koncepta empatije, započela bih sa samom definicijom empatije. Empatija je sposobnost da prepoznamo šta druga osoba misli i oseća, i da odgovorimo na njene misli i osećanja odgovarajućim osećanjima (Baron-Cohen, 2012). Sposobnost da na emocionalnom nivou razumemo kroz šta druga osoba prolazi, jeste važan deo socijalizacije. Dakle, tek kada razumemo, odnosno kada pokušamo da razumemo kako se druga osoba oseća, ili kako misli, moćićemo da na njena osećanja i misli adekvatno odgovorimo. Pored ovog neosporivo važnog segmenta empatije (važnog i sa stanovišta našeg opstanka), postoji i druga veoma važna uloga empatije, a to je ta da nam empatija omogućava i uspešniju psihološku adaptaciju. Naime, negovanje sopstvene empatije, pomaže da se osećamo povezanije sa drugim, manje usamljeno, opšte govoreći psihološki stabilnije.
Kada razmišljamo o empatiji, važan direkcija koju treba da imamo na umu jeste da je empatija nešto se neguje, razvija, te da nije crta ličnosti koja je trajna, ili nepodložna promeni. Empatija je emocionalna veština koju možemo razvijati. U nastavku ću se osvrnuti na načine na koje možemo negovati empatiju posebno u kontekstu epidemioloških uslova.
Aktivno slušati druge - međusobno slušanje važan je aspekt svake komunikacije koje imamo sa drugima. Posebno, u vanrednim uslovima, kada smo svi uplašeni, kada živimo u uslovima dugotrajne neizvesnosti, straha, saznanje da nas neko aktivno sluša pruža nam osećaj sigurnosti i topline. Aktivno slušanje uključuje i verbalne i neverbalne znakove, koji pokazuju drugima da smo tu. Verbalno možemo saopštiti drugima da ih slušamo, na jedan topao, otvoren, iskren način. Neverbalno drugima ćemo pokazati da ih aktivno slušamo, govorom našeg tela, klimanjem glave, osmehivanjem i slično…
Biti ljubazan - Naša svakodnevna rutina, u mnogim aspektima je promenjena, svima imamo različite mhenaizme i strategije putem kojih se suočavamo sa tim burnim promenama i “nenormlanim” oklonostima. Govoreći o ovome, važno je da imamo upravo tu svest, da se svako na različit način nosi sa krizom, te neki od nas, ovo vreme provode u većoj meri uz televiziju, medije, društvene mreže, video igrice, a neki se pak posebno povlače i vreme provode sami. Promene, naročito one intenzivne aktiviraju različite mehanizme prevladavanja kod različitih ljudi, te je važno u tom smislu da budemo posebno tolerantni i emocionalno fleksibilni prema novim i različitim strategijama. Negujmo ljubaznost prema drugima (prema porodici, prijateljima, kolegama na poslu). Pokazivanje ljubaznosti, tolerancije, felksibilnosti, pored toga što šalje pozitivnu i prihvatajuću poruku drugima, ohrabruje i nas same ka uspostavljanju pozitivnih osećanja, ka negovanju i održavanju pravih vrednosti u kriznim vremenima.
Prihvatiti sadašnjost - U ovim okolnostima posebno je važno da imamo svest o tome kako je epidemija uticala na nas. Neki ljudi saopštavaju o tome da je epidemija posebno ugrozila njihovo mentalno zdravlje (osećaju se posebno uplašeno, anksiozno, umorno, agresivno…). Dok sa druge strane, postoji grupa ljudi koja nije uvidela kod sebe značajne promene (bilo da govorimo o osećanjima, mislima, ponašanju). Sadašnje okolnosti u kojima funkcionišemo mogle bi se okarakterisati kao “nenormalne”, te je i postojanje negativnih osećanja donekle prihvatljivo. Ali kada govorimo o negativnim osećanjima, posebno je važno da ih prepoznamo, kako bi na adekvatan način mogli da odgovorimo na njih. Neki od nas trudiće se da se sa tim osećanjima sami izbore, dok će drugi potražiti pomoć porodice, neki će prefrirati prijateljsku, a neki psihološku - stručnu pomoć. Suština je da se identifikacijom osećanja pokreću odgovori organizma, koji nadalje motivišu promenu. Tek kada razvijemo dovoljno samosvesti o svojim negativnim osećanjima (i pozitivnim), moćićemo da se “nosimo” sa osećanjima i patnjom drugih ljudi.
Svet, kao i ljudi, nastavljaju da se menjaju i prilagođavaju posledicama epidemije COVID-19. Suština, kada govorimo o promeni, jeste da uložimo napor u očuvanje čovečnosti, pravih vrednosti koje će nam biti od posebnog značaja kad se epidemija okonča. Jedna od centralnih vrednosti koju bi trebalo na poseban način zaštiti i posbeno razvijati, svakako je empatija...
