Savremeni svet često pred nas postavlja izazov – kako očuvati ljudsku povezanost u vremenu kada sve postaje digitalno? Kao psihoterapeut, često primećujem nepoverenje i skeptičnost kod ljudi kada spomenem online psihoterapiju. Najčešći komentar koji čujem jeste:

“Može li online psihoterapija zaista biti ista kao i psihoterapija uživo?”

I uvek odgovorim: “Nije isto. Ali to ne znači da je manje vredno ili manje efikasno.” Upravo su iskustvo i konkretan doživljaj online psihoterapije ono što klijentima najjasnije pokazuje koliko ova forma može biti snažna, duboka i usmerena ka postizanju promena.

U nastavku teksta govorimo o:

1. Online psihoterapiji
2. Odgovaramo na pitanja ko je online psihoterapeut i online psiholog?
3. Izboru: online ili psihoterapija uživo?
4. Benefitima online psihoterapije 
5. Kako se sporovodi online psihoterapija u savetovalištu Dar psihoterapije
6. U delu Saveti psihoterapeuta, pokušavam da odgovorim na pitanje: Kako započeti online psihoterapiju?

Zašto online psihoterapija?

‍Verujem u snagu odnosa koji se događa “u realnom vremenu”, bio on licem u lice ili putem ekrana. Odnos koji se uspostavlja tokom psihoterapije (između klijenta i psihoterapeuta) bazira se na poverenju, empatiji i sigurnom prostoru za istraživanje ličnih osećanja i izazova. Odnos je jednako snažan i lekovit u obe psihoterapijske forme, odnosno i u online i u psihoterapiji uživo. Savremeni trendovi i naučna istraživanja potvrdila su da je online psihoterapija efikasna gotovo isto koliko i tradicionalni, “uživo” pristup.Moj pristup, kao psihoterapeuta koji ima iskustvo rada i online i uživo, pokazao je da je glavni pokretač promene kvalitet odnosa između terapeuta i klijenta, a ne isključivo fizičko prisustvo. Klijenti se, često iznenađeni, uveravaju koliko je topla, iskrena i podržavajuća atmosfera moguća i putem ekrana.‍

Šta je online psihoterapija?

Online psihoterapija je psihoterapijski proces koji se odvija u realnom vremenu putem interneta, korišćenjem audio-video platformi (Zoom, Skype, Google Meet ili drugih zaštićenih kanala). Sve što dobijate u tradicionalnoj psihoterapiji — od podrške, stručnog vođenja, do sigurnog prostora za izražavanje — prisutno je i online.

U pitanju nije samo “razgovor preko kamere”. To je terapijski susret, u kome terapeut i klijent imaju jednake uloge, ciljeve i odgovornosti kao i u klasičnoj, uživo psihoterapiji. Razgovaramo, razmenjujemo emocije, istražujemo uzroke problema, otkrivamo načine prevladavanja poteškoća i stvaramo nove obrasce ponašanja — sve u zaštićenom, empatičnom “virtuelnom prostoru”.

‍

‍Online psihoterapeut je sertifikovani stručnjak iz oblasti mentalnog zdravlja, sa završenim fakultetom humanističkog usmerenja (najčešće psiholog, psihijatar, pedagog, itd.) i stečenom višegodišnjom sertifikovanom edukacijom iz nekog od psihoterapijskih modaliteta, koji pruža psihoterapiju putem interneta. Sva pravila o obavljanju psihoterapijske delatnosti (stručnost, sertifikati, etika) jednako su važni i u psihoterapiji online, kao i u psihoterapiji uživo:

1. Diskrecija, odnosno zaštita sigurnosti klijenata je zagarantovana,
2. Licenca i sertifikovana i priznata edukacija su obavezne,
3. Kvalitet odnosa i stručnost psihoterapeuta ostaju nepromenjeni.

U mojoj praksi često se javlja i pitanje —

‍ Ko je online psiholog?

Reč je o stručnjaku sa završenim fakultetom Psihologije, koji može obavljati psihološko savetovanje online. Psihološko savetovanje obično podrazumeva podršku u unapređenju mentalnog zdravlja, prevenciji problema i smernicama za lakše prilagođavanje na životne okolnosti. Dakle, online psiholog nije isto što i (online) psihoterapeut. 

Online psihoterapeut je osoba koja je pored studija psihologije (ili nekih drugih studija humanističkog usmerenja), završila i višegodišnju sertifikovanu edukaciju iz oblasti psihoterapije. Psihoterapeut je osposobljen ne samo da radi na opštem unapređenju mentalnog zdravlja, već i da tretira širu lepezu mentalnih problema — od anksioznosti, depresije, problema u odnosima, pa sve do različitih oblika traume.

Dakle, razlika nije u samom formatu (uživo ili online), već i u nivou dodatne edukacije i ovlašćenja da se bavi tretiranjem kompleksnijih mentalnih poteškoća. Za dubinske, sveobuhvatne promene i tretman mentalnih poteškoća koja zahtevaju psihoterapijski pristup, ključno je da psihoterapeut poseduje formalnu psihoterapijsku edukaciju i licencu.

‍*U našem savetovalištu uslugu psihoterapije isključivo sporovodi sertifikovani psihoterepeut (sa međunarodno priznatom edukacijom iz oblasti sistemske porodične psihoterapije).

Online ili psihoterapija uživo?

‍Iako svako ima svoje preferencije, istraživanja sve više pokazuju da je efikasnost online psihoterapije uporediva sa tradicionalnim oblicima psihoterapije (Backhaus et al., 2012; Norwood et al., 2018; Simpson & Reid, 2014). Kao i mnogi drugi psihoterapeuti, verujem da je ključno da klijent odabere format sa kojim se oseća najkonformije.

Neki klijenti vole susret uživo, radije birajući fizički prostor terapijske sobe. Drugi smatraju da ih online format oslobađa, omogućava im da se osećaju udobnije i slobodnije. Lično iskustvo i rad sa klijentima pokazali su mi da se kvalitet terapeutskog odnosa ne gubi preko ekrana. Razlika je, pre svega, u praktičnim stvarima: uštedi vremena, fleksibilnosti zakazivanja, izostanku putovanja, kao i većoj dostupnosti za ljude iz udaljenih mesta ili one sa specifičnim zdravstvenim poteškoćama.

Ukoliko uzmemo u obzir naučna saznanja, lična iskustva psihoterapeuta i perspektivu samih klijenata, postaje jasno da je online psihoterapija validna i dragocena opcija za sve one koji žele da unaprede svoje mentalno zdravlje - bez obzira gde se nalazili.

Benefiti online psihoterapije: lični doživljaj i naučna potvrda‍

U radu sa klijentima, često naglašavam da svako zaslužuje priliku za psihoterapijom koja će mu biti najdostupnija i najudobnija — baš zato smatram da online format nije samo praktično rešenje, već i iskustvo puno topline i smisla.Istovremeno, naučna istraživanja, kao što su meta-analize Andersson & Cuijpers (2009) i Backhaus i saradnika (2012), pokazuju da su kvalitet i efikasnost online psihoterapije uporedivi sa tradicionalnim (uživo) pristupom. Ali, hajde da pogledamo malo “iznutra” šta to zapravo znači za nas, koji živimo u savremenom svetu, često rastrzani obavezama i potrebom za pravom podrškom.

1. Pristupačnost i vreme za Vas
Vreme je u savremenom životom kontekstu zaslužilo posebnu pažnju. Umesto da posmatram uštedu vremena kao “tehnički benefit”, volim da je posmatram kao odnos koji imamo prema sebi. Kao priliku da izdvojite tih sat vremena isključivo za sebe, uz odusustvo stresa oko putovanja i izdvajanja tih dodatnih sati za dolazak do savetovališta. 
Naučni radovi, poput onih Choi i saradnika (2012) o radu sa starijim osobama, ukazuju da je ovaj benefit naročito važan kada bi fizički odlazak na seansu bio otežan ili nemoguć. Takođe, u savetovalištu Dar Psihoterapije, mnogi klijenti iz inostranstva, upravo rado biraju online psihoterapiju, ne samo iz razloga fizičke udaljenosti, već iz potrebe za povezanošću sa osobom koja govori istim jezikom.

2. Toplina poznatog prostora
Mnogi ljudi osećaju svoju dnevnu i spavaću sobu ili radni kutak kao najbezbednije mesto. I upravo u tom ambijentu, otvorenije govore o stvarima o kojima bi možda oklevali u terapijskom savetovalištu. To je suština terapeutskog procesa: da budete ono što zaista jeste, sa svim svojim mislima i osećanjima, bez straha da ćete biti osuđeni.
Istraživanje Spence i saradnika (2011) pokazuje da se osobe koje se bore sa socijalnom anksioznošću često osećaju manje stigmatizovano i prijatnije u online psihoterapiji, kako im se smanjuje pritisak fizičke blizine i “javnog izlaganja”.

3. Kontinuitet koji čuva vezu sa psihoterapeutom
Mnogo je života u kojima se dešavaju iznenadne selidbe, putovanja, zdravstveni izazovi ili poslovne obaveze, a kontinuitet psihoterapije često biva prekinut upravo zbog fizičke distance. 
Online psihoterapija vam omogućava da, gde god da se nalazite, zadržite stabilnu nit rada na sebi. Na taj način, ne samo da se ne prekida započeti terapeutski proces, već se osećate bezbedno i povezano i u momentima kada bi, u suprotnom, sve “palo u vodu”. Norwood i saradnici (2018) ističu da ovaj faktor fleksibilnosti znatno utiče na produbljivanje terapeutskog saveza i postizanje ravnopravnih rezultata kao u uživo psihoterapiji.

4. Efikasnost podržana stručnošću i etikom
Razumevanje, saosećanje i posvećenost nisu rezervisani samo za psihoterapijsku fotelju. Ako ste se pitali da li ekran oduzima toplinu ili kvalitet prisustva, praksa i istraživanja pokazuju da to ne mora biti slučaj. Mnoga istraživanja ističu da je radni savez (kvalitet odnosa terapeut-klijent) veoma stabilan i u online formatu (Backhaus i saradnici, 2012).
U savetovalištu “Dar Psihoterapije”, uspostavljamo jasne etičke standarde i koristimo zaštićene platforme kako bismo obezbedili poverljivost. Iako nas deli fizička distanca, svaka izgovorena reč ostaje jednako cenjena i zaštićena.

‍Online psihoterapija u savetovalištu Dar Psihoterapije

‍U mojoj praksi, u Dar Psihoterapije, online seanse se ne razlikuju suštinski od onih “u psihoterapijskoj sobi”. Uvek započinjemo upoznavanjem i dogovorom o ciljevima, frekvenciji i načinu rada. Tu sam da:

• Oslušnem vaša trenutna osećanja, probleme i pitanja,
• Kreiram siguran prostor u kojem možete otvoreno da podelite svoja iskustva,
• Kroz stručno vođenje, zajedno istražimo najvažnije teme,
• Kreiramo korake za lični rast i promenu.

Klijenti često dele sa mnom da ne osećaju “ distancu” i da upravo toplina, empatija i razumevanje ostaju u prvom planu, bez obzira na to što smo povezani putem ekrana.

Više o tome kako se online psihoterapija sprovodi u savetovalištu Dar Psihoterapije, možete da proverite u posebnoj rubrici našeg sajta - Online psihoterapija.

‍Saveti psihoterapeuta: kako započeti online psihoterapiju?

‍Ponekad je jedini razlog zašto odlažemo nešto što može biti dragoceno za nas - strah od nepoznatog. Kada je reč o online psihoterapiji, taj strah se često oslanja na pitanja poput:

“Kako će to izgledati preko ekrana? Hoću li se osećati bezbedno da govorim o sebi?”

Upravo zato, volela bih da podelim nekoliko konkretnih saveta koji vam mogu pomoći da zauzmete udoban “kutak” za rad na sebi, čak i kada se fizički ne nalazimo u istoj prostoriji.

1. Tehnički deo: više od pukog spajanja

‍Pre svega, stabilan internet i mirno mesto u kome ste sami i u kome vas niko neće prekidati jesu osnova. Međutim, to nije samo „tehnički uslov“ - to je način da, čak i virtuelno, stvorite osećaj privatnosti i sigurnosti. Razmislite gde se osećate najudobnije, pripremite vodu ili čaj, i dopustite sebi da budete prisutni, baš kao da ste u psihoterapijskom savetovalištu.

‍2. Odabir sertifikovanog psihoterapeuta

‍Odlučiti se za psihoterapiju (online ili uživo) znači ukazati nekome poverenje da vas prati na vašem putu. Zato je važno da potražite stručnjaka koji ima adekvatnu edukaciju i licencu, ali i pristup koji vam je blizak.
Na sajtu Dar Psihoterapije možete videti kako radim, ali i koja su moja načela u odnosu prema klijentima. Moj cilj je da se osećate sigurno, shvaćeno i vođeno stručnošću iza koje stojim. Verujem da samo tada možemo zajedno doći do važnih promena.

‍3. “Klik” između terapeuta i klijenta

‍Ne postoji “pravi” ili “pogrešni” terapeut - postoje samo ljudi koji nam više ili manje prijaju. Toplo savetujem da postavite sva pitanja koja nosite sa sobom i, ako je moguće, zakažete uslugu konsultacija, kako bi stekli iskustvo razgovora sa svojim budućim psihoterapeutom. Upravo u tom razgovoru možete osetiti da li vam osoba sa druge strane ekrana uliva dovoljno poverenja i topline. Važno je da u svakom susretu imate slobodu i udobnost da budete ono što zaista jeste.

‍4. Koračanje u (ne)poznato‍

Neki ljudi govore: “Ali online format mi je nov, plašim se da neće biti isto.” I jeste i nije isto  - online interakcija ima svoje specifičnosti, ali ne umanjuje dubinu i kvalitet terapijskog rada. Ponekad je baš taj “virtuelni” susret prilika da “brže” dođete do podrške koja vam je potrebna - naročito kada je fizičko prisustvo teško izvodljivo ili kada se osećate bezbednije u poznatom kućnom okruženju.

‍5. Gde sve ovo vodi?

‍Online psihoterapija nije nikakva “kopija” ili “zamena” za uživo iskustvo. To je punopravan oblik psihoterapije koji, prema mnogim istraživanjima i iskustvima klijenata, donosi iste rezultate, a često i veću fleksibilnost.
Stoga, ako vam sve ovo budi radoznalost ili osećaj da ste napokon spremni da načinite prvi korak, ohrabrujem vas da probate. Nekima od vas ova odluka može delovati kao mali korak, ali znam koliko može biti važna prekretnica za duboki lični rad.

‍Poziv Vama

‍Ako imate dodatnih pitanja, ako ste neodlučni, ili ako jednostavno osećate potrebu za pričom i podrškom - pozivam vas da se javite. Na Dar Psihoterapije sajtu možete pronaći moje kontakte, detalje o radu i mogućnost zakazivanja.

Ponekad, dovoljno je samo da kažemo “da” želji da radimo na sebi - a sve ostalo se može korak po korak dogovoriti i uskladiti. Verujem da svako zaslužuje odgovarajuću podršku, a online format nam danas omogućava da tu podršku dobijemo gde god da se nalazimo.

‍Zakažite online psihoterapiju putem našeg sajta.

‍Pozovite nas ili kontaktirajte putem mejla:

‍+381 62 729 865

andrea@darpsihoterapije.com

‍Hvala vam na poverenju i čitanju!

‍Literatura:

Andersson, G., & Cuijpers, P. (2009). Internet-based and other computerized psychological treatments for adult depression: A meta-analysis. Cognitive Behaviour Therapy, 38(4), 196–205. https://doi.org/10.1080/16506070902916436

Backhaus, A., Agha, Z., Maglione, M. L., Repp, A., Ross, B., Zuest, D., ... & Thorp, S. R. (2012). Videoconferencing psychotherapy: A systematic review. Psychological Services, 9(2), 111–131. https://doi.org/10.1037/a0027924

Choi, N. G., Hegel, M. T., Marinucci, M. L., Sirrianni, L., & Bruce, M. L. (2012). Telehealth problem-solving therapy for depressed low-income homebound older adults. American Journal of Geriatric Psychiatry, 20(8), 792–801. https://doi.org/10.1097/JGP.0b013e3181e08d40

Norwood, C., Moghaddam, N., Malins, S., Sabin-Farrell, R., & Husk, K. (2018). Working alliance and outcome effectiveness in videoconferencing psychotherapy: A systematic review and noninferiority meta-analysis. Clinical Psychology & Psychotherapy, 25(6), 797–808. https://doi.org/10.1002/cpp.2315

Simpson, S., & Reid, C. (2014). Therapeutic alliance in videoconferencing psychotherapy: A review. Australian Psychologist, 49(4), 271–283. https://doi.org/10.1111/ap.12049

Spence, J., Titov, N., Solley, K., Richardson, R., & Dear, B. F. (2011). Internet-based treatment for social phobia reduces stigma. Journal of Clinical Psychology, 67(9), 897–906. https://doi.org/10.1002/jclp.20828