Kada započeti partnersku psihoterapiju: Znaci koji ukazuju da je vreme za stručnu pomoć
May 25, 2022
May 4, 2024
Da li je ovo što osećam anksioznost ili strah? - pitanje je koje dobijam često u radu sa klijentima.
U svojoj psihoterapijskoj praksi, neretko prepoznajem da ljudi imaju izvesne poteškoće u razlikovanju emocija straha i anksioznosti. Ova činjenica me ne čudi, obzirom da je reč o vrlo sličnim emocijama, u čijoj osnovi je opažanje opasnosti. Takođe, anksioznost i strah dele mnoge zajedničke karakteristike, obe emocije su nastale sa ciljem da nas zaštite i da izbegnemo potencijalnu opasnost.
U ovom blogu postu odgovoriću na pitanje šta je anksioznost, a šta strah, kao i koja je ključna razlika između ove dve emocije. Na samom kraju blog posta, pronaćićete savete psihoterapeuta kako da prepoznate anksioznost, te i šta možete učiniti nakon prepoznavanja simptoma anksioznosti.
Anksioznost je generalizovani osećaj brige ili nelagodnosti koji se često javlja bez očiglednog razloga. Reč je o emocionalnom odgovoru koji se razvija unutar osobe i koji može biti izuzetno ometajući u svakodnevnom funkcionisanju. Ukoliko osećate preteranu zabrinutost i napetost, izvesne teškoće u koncentraciji, te i fizičke simptome kao što su ubrzano kucanje srca, znojenje, bilo bi korisno da pročitate ostatak ovog posta.
Strah je prirodna, normalna reakcija na opaženu pretnju, koja je uglavnom usmerena na konkretnu i realnu opasnost. Kao takav, strah nas štiti od različitih stimulusa i mobilizuje nas da efikasno reagujemo u trenucima opasnosti. Ovaj osećaj je obično kratkotrajan i nestaje kada pretnja prestane.
Osnova razlika je u tome što je strah uglavnom usmeren na realnu pretnju (i kao takav nas štiti od raznih stimulusa), dok anksioznost ima anticipatorni kvalitet (očekivanje pretnje), i održava se uprkos nedostatku neposredne pretnje.
Dakle, da bismo govovorili o strahu moramo da postoji realna pretnja, dok kod anksioznosti ta pretnja ne mora da postoji, mi je možemo samo očekivati. Na primer, dok hodamo mračnom ulicom noću i čujemo korake, prirodna reakcija jeste da osećamo strah (koji nas priprema na bekstvo ili borbu). Međutim, ukoliko shvatimo da su koraci koje smo do malopre čuli nisu od druge osobe, već naši, strah će prirodno nestati. Sa druge strane, simptomi anksioznosti mogu se nastaviti čak i kada shvatimo da su koraci koje smo čuli nisu bili koraci druge osobe. Dakle, mi ćemo dalje budno osluškivati korake, očekujući novu potencijalnu pretnju (oprezno osluškujemo i tražimo nove korake, nove zvukove koji ukazuju na pretnju).
Razlikovanje straha od anksioznosti, pomaže nam da pravovremeno reagujemo, odnosno da se suočimo sa simptomima anskizonosti, te i na vreme obratimo za profesinalnu pomoć. Šta to znači? Strah je emocija koja je prisutna kod svih nas i koja nas štiti od raznih pretnji, te kako takvu nije je potrebno (a ni moguće) “otkloniti” ili tretirati. Dok je anksioznost emocija koja nas preplavljuje i sprečava u normalnom, svakodnevnom funkcionisanju. Sposobnost da prepoznamo prve simptome anksioznosti, i da ih razlikujemo od emocije straha, pomoćiće nam da na vreme potražimo pomoć. Ono što su istraživanja i psihoterapijska praksa pokazali jeste da je vreme kada se osoba sa anksioznošću obratila za pomoć, vrlo važno u pozitivnom terapijskom ishodu. Dakle, rano prepoznavanje simptoma anksioznosti, pomoćiće pre svega vama, a potom i psihoterapeutu u što efikasnijem radu na simptomima i posledicama anksioznosti.
U nastavku, razmotrićemo faktore koji mogu biti od pomoći u distinkciji straha od anksioznosti
Strah je često iznenadni, kratkotrajni odgovor na sprecifičan okidač (pretnju), dok simptomi anksioznost mogu trajati duži vremenski period. Kada pretnja više nije pristuna i strah će nestati, dok anksioznost može trajati dugo, čak i kad pretnja nije prisutna. Kao u ranije opisanom primeru sa osluškivanjem koraka u mračnoj ulici - kada se uverimo da ti koraci nisu od druge osobe, strah će brzo nestati, dok ukoliko osećate anksioznost, razmišljanje o koracima može potrajati dugo, sa ponovnim razmišljanjima o koracima i svim drugim zvukovima koje čujemo, koji potencijalno mogu da vam nanesu povredu.
Strah je često intenzivan, ali dobro usmeren odgovor koji nas mobilizira da delujemo odmah i efikasno u trenutku opasnosti. Na primer, ukoliko primetimo zmiju na stazi dok šetamo, strah nas nagoni da brzo reagujemo kako bismo izbegli ujed. Ovaj odgovor je vrlo specifičan i direktno povezan sa stimulusom opasnosti. Nasuprot tome, anksioznost može biti “lebdeća” i manje specifična, pokrivajući širok spektar mogućih opasnosti, često bez jasne ili neposredne pretnje. Osoba može osećati generalizovanu uznemirenost koja nije direktno vezana za specifičnu situaciju ili predmet.
Iako i strah i anksioznost aktiviraju slične fiziološke odgovore (kao što su ubrzani otkucaji srca, znojenje, i adrenalinski odgovor), kontekst u kojem se ti odgovori javljaju može biti vrlo različit. Strah je povezan sa akutnim i konkretnim pretnjama koje brzo pokreću "bori se ili beži" odgovor. Anksioznost, međutim, često dovodi do dugotrajnije aktivacije ovih odgovora bez jasne ili prisutne pretnje, što može dovesti do hroničnog stresa, umora i drugih zdravstvenih problema.
Kognitivni procesi takođe igraju ključnu ulogu u razlikovanju ovih emocija. Strah je često rezultat direktnog suočavanja s realnom i prepoznatljivom pretnjom, što rezultira jasnim i orijentisanim mislima usmerenim na rešavanje problema. S druge strane, anksioznost može uključivati intezivno razmišljanje, katastrofiziranje, i konstantnu zabrinutost, čak i u odsutnosti realne pretnje. Ovo može otežati koncentraciju i uticati na odlaganje svakodnevnih zadataka.
Anksioznost može imati duboki uticaj na društveni život i emocionalno stanje osobe. Dugotrajna anksioznost može dovesti do izolacije, depresije, ili drugih emocionalnih problema. Osobe sa anksioznim poremećajima često se osećaju nemoćno i zarobljeno u svom stanju, što može negativno uticati na njihovu samopouzdanje i kvalitet života. Nasuprot tome, strah je često prolazan i ne utiče značajno na dugoročno emocionalno stanje osobe.
Razumeti kada su vaši osećaji rezultat anksioznosti, a ne samo prolaznog straha, može biti izazovno. Anksioznost se često prikriva i može se osećati kao stalni pratilac, a ne kao reakcija na specifičnu pretnju. Ako često osećate neobjašnjivu brigu, nervozu ili uznemirenost, ili ako vaša zabrinutost premašuje očekivane okolnosti, moguće je da se radi o anksioznosti.
Evo nekoliko specifičnih smernica koje možete koristiti da bolje razumete svoja osećanja (ove smernice nisu zamena za profesionalnu podršku i procenu, ali mogu biti motiv da se obratite za pomoć):
Kao psihoterapeut sa iskustvom u radu na temi anksioznosti, često savetujem klijente da obrate pažnju na intenzitet i trajanje svojih osećanja. Ako primetite da vas brige i “lebdeća” napetost i nervoza prate neprestano, dan za danom, i da ove emocije počinju značajno da utiču na vašu sposobnost da funkcionišete u svakodnevnim aktivnostima, to može ukazivati na prisustvo anksioznosti. Ovo nije samo prolazna nelagodnost; radi se o emocionalnom stanju koje zahteva pažnju.
Takođe, savetujem klijentima da obrate pažnju na svoje misli, posebno kada su u pitanju "šta ako" scenariji koji se mogu činiti kao katastrofične predikcije. Ako često zamišljate najgore ishode u situacijama gde realni dokazi za takav razvoj događaja nisu prisutni, moguće je da se suočavate sa anksioznošću. Ova tendencija da se fokusirate na moguće negativne buduće događaje, čak i kad nema čvrstih razloga za brigu, karakteristična je za anksiozne misaone obrasce.
Preporučujem svojim klijentima da pažljivo prate svoje fizičke reakcije koje mogu ukazivati na anksioznost. Ako često osećate ubrzani puls, znojenje, drhtanje, ili imate osećaj kao da vam je nešto zapelo u grlu (takozvana knedla u grlu), to mogu biti znaci da vaše telo reaguje na unutrašnji stres. Problemi sa spavanjem, poput poteškoća pri uspavljivanju ili učestalog buđenja, takođe su česti simptomi anksioznosti. Ovo su fizički signali koje šalje vaše telo i koji vam govore da možda prolazite kroz emocionalni stres veći nego što ste svesni.
Kao psihoterapeut, savetujem da razmislite o tome kako anksioznost utiče na vaš život? Pitanje koje treba postaviti sebi jeste: Da li postoje situacije ili aktivnosti koje izbegavate zato što vas čine izuzetno zabrinutim? Ako otkrijete da anksioznost ograničava vašu sposobnost učestvovanja u socijalnim okupljanjima, profesionalnim obavezama ili ličnim zadacima, to je gotovo jasan znak da anksioznost ima snažan uticaj na vaš život. Ovakvo ograničavanje vaših aktivnosti je važan indikator da bi bilo korisno potražiti pomoć. Prepoznavanje kako anksioznost oblikuje vaš svakodnevni život može vam pomoći da preduzmete korake ka njenom prevazilaženju i povratku kontrole nad svojim izborima i delovanjem.
Pre svega, u naporima ka prepoznavanju simptoma anksioznosti važno je razumeti da niste sami u ovome i da vaša osećanja zaslužuju pažnju. Ne postoji razlog da se stidite ili osećate krivicu zbog svojih osećanja.
"Anksioznost je uobičajeni psihološki odgovor koji mnogi doživljavaju i nije refleksija vaše snage ili sposobnosti."
Ako niste sigurni šta tačno osećate ili ako sumnjate da se vaša uznemirenost možda ne može jednostavno objasniti ili prevazići, razmislite o konsultaciji sa psihoterapeutom. Psihoterapeut može pružiti profesionalnu perspektivu koja je neophodna za razumevanje vaše anksioznosti. Psihoterapeuti koriste različite tehnike i pristupe da vam pomognu da identifikujete izvore vaše anksioznosti, kao i da razvijete efikasne strategije za upravljanje i smanjenje simptoma.
U savetovalištu Dar Psihoterapije posvetili smo posebnu pažnju temi anksioznosti i drugih oblika strahova, prepoznajući ovu psihoterapijsku temu kao posebno važnu i prisutnu u današnjem, modernom društvu. U našem savetovalištu seanse sa psihoterapeutom su siguran prostor gde možete otvoreno govoriti o svojim osećanjima bez straha od osude. Psihotereput će vam pomoći da bolje razumete vaša osećanja i da naučite kako da ih regulišete. Takođe, zajedno možete istražiti temeljne uzroke vaše anksioznosti i raditi na rešavanju dugotrajnih problema koji mogu uticati na vaše svakodnevno funkcionisanje.
Za kraj, volela bih da zapamtite da je traženje pomoći znak snage, a ne slabosti. Prepoznavanje i rad na simptomima anksioznosti uz stručnu podršku može vam pomoći da ostvarite značajne promene u svom životu i da se oslobodite tereta anksioznosti koji nije ni bio potreban da nosite sami.
.png)